Снимано 1967. године. Да Василији споменик подигну, тамо, крај зграде Радио Београда, не би могли да јој се довољно одуже. Човек који је својим гласом толико задужила народну музику, која је сачувала од заборава безброј музичких записа, заслужује све ово, и много, много више.
Драга Василија, у знак сећања!

Ај, весели се, кућни домаћине
Отвори ми, бело Ленче
Зар ја немам русе косе
На Ускрс сам се родила - Када већ, поштоване певачице које желите да ову песму отпевате након Василије, која је поставила узус овој песми, онда, бар, ради успомене на маестра Василију, отпевајте стихове како треба. Не измишљајте топлу воду, покушавајући да певате стихове који нису прошли суд времена, као што су ови прођоше и заједно са Василијом, осташе!
Керемејле
Димитријо, сине, Митре
Дуде, бело, Дуде
...
https://www.youtube.com/watch?v=Z_e31Fz-Exk